syömine
süömi||n’e s всг.
  1. еда; прием пищи; ~z’en jäl’geh kanna vet’t’ä korvoh после еды наноси воды в ушат
  2. пища; корм; nüt süömmä pühähis’t’ä ~s’t’ä сейчас едим постную пищу; duranda žiivatalla ~zeks’i жмых [идет] на корм скоту; ~ ei mäne keroh еда не идет в горло; см. šüömin’e
šyömine
šüömi||n’e s еда, пища; кушанье; varuššettu kaiken muos’t’a ~s’t’ä приготовлено всякой еды; ruado ol’i jügie, a ~zet pahat работа была тяжелая, а еда плохая; jäl’l’ičekši tuodih magieda ~s’t’ä под конец принесли сладкое кушанье; ср. eineh, harču, süömin’e