täyvyttiä
t’äwvüt’t’|| v доставать, дотягиваться до чего-л. (рукой и т.д.); kun ~äz’iin panna i heit’t’iä l’änget, n’in iče val’l’aštaz’iin hebozen если бы я дотянулся надеть и снять хомут, я бы сам запрягал и распрягал лошадь; šuwrella on vain kakši ožua: ed’ähäl’d’ä n’ägöw da ül’ähäl’d’ä ~äw у высокого лишь две удачи: издалека видит да свысока достает; см. t’äwt’t’iä 3