okša, okšane
okš||a, ~an’e s
  1. сук, ветка; t’äššä ped’äjäššä on vähä ~ua на этой сосне мало сучьев; puwn šorretah, ~at karžitah дерево повалят, сучья отрубят; n’äreil’l’ä ~at l’ümmüt’äh, žen verda lunda у елей ветви гнутся, столько снега; ср. varba, veža, vičča
  2. сук(в доске, бревне); doin’iekakši otetah kadajas’t’a lawvas’t’a, ei ois’ ~as’t’a на подойник подбирают можжевеловую клёпку, чтобы не было сучков; šein’ie veššet’äh, bivajet ~an’e kočahtah [когда] стены тешут, бывает, что сучок выпадает; ср. räwkkü