gora
gora s гора; pis’t’ü ~ крутая гора; tuwl’imel’l’ičän mužikka šeizatti ~lla, mis’s’ä ollah tuwlet ветряную мельницу мужик поставил на горе, где ветры; lapšet čuratah ~šta дети катаются с горы; hebon’e jügiešti ved’äw ~h лошадь тяжело везет в гору
gor’a I
gor’||a I s горе, переживание; t’irpua ~ua терпеть горе; voinan aigah n’äimmä kaikenualas’t’a ~ua в войну мы переносиливиделивсякое горе; hein’än tuačči t’änä vuodena ~ua ew из-за сена в этом году переживанийгорянет; jäin üks’iin ~ašša i tuškašša осталась я одна в горе и тоске
gor’a II
gor’a II s горемыка, бедняжка; vierahallа rannalla ~n kalman’e на чужой стороне могилка горемыки; ~lla üks’i käbäl’ä katattu у бедняжки [собаки] сломана одна лапа
gorakulma
gora|kulma s подошва горы, бровка, склон; rugozet šeizatettu ~kulmalla копешки поставлены нa склоне горы
šavigora
šavi|gora s
  1. гора с глинистой почвой; vihman jäl’geh mašinoilla jügie nowšša ~gorah после дождя машинам тяжело подниматься в глинистую гору
  2. шутл. печьглиняная гора’; nowžen lämbiečemäh ~goralla я поднимусь погреться на печи